Саопштења
21. Март Међународни дан борбе против расне и свих видова дискриминације
Саопштења
20.03.2014
Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине 21. Март – обиљежава међународни дана борбе против расне и свих видова дискриминације.
Повељом Уједињених нација успостављен је концепт једнакости свих људских бића који је постао темељ духа свих међународних и европских инструмената за заштиту људских права и основних слобода.
Европска конвенција о људским правима и основним слободама (из 1950.год.) је саставни дио Устава Босне и Херцеговине и као таква има снагу директне примјене у босанско-херцеговачкој јурисдикцији, па самим тим и чл. 14 Конвенције који забрањује сваки вид дискриминације директно је примјењив у правном систему БиХ као и Протокол 12 уз исту који садржи одредбу опће забране дискриминације.
Међународним уговорима мултилатералног карактера (као што је нпр. ЦЕРД Међународна конвенција о елиминацији расне и свих видова дискриминације) предвиђено је да држава-чланица подузме неопходне, ефективне мјере како би се окончала пракса појаве свих покрета који доприносе распламсавању расизма, расне дискриминације, ксенофобије и свих видова нетолеранције укључујући екстремне политичке партије, покрете и скупине.
Успостава међународних тијела за заштиту људских права укључујући и тијела Вијећа Европе (ЕЦРИ) и тијела ОУН-а (ЦЕРД комитет) за борбу против расизма, нетолеранције и спријечавање свих облика дискриминације као и доношење Дурбанске декларације и Програма дјеловања квалитетно доприноси јачању механизама за заштиту људских права кроз подизање свијести циљаних група у сврху јачања толеранције, повезивања различитости, једнакости пред законом, остваривање права на једнак приступ судовима, права на слободу свијести и вјере, права на образовање итд.
Неопходно је нагласити да је принцип „забране дискриминације“ уграђен како у Устав БиХ тако и у уставе ентитета и нижих нивоа организације власти, те да је недавно парламентарна скупштина БиХ усвојила свеобухватни Закон о спречавању свих видова дискриминације у Босни и Херцеговини.
У циљу боље заштите људских права БиХ је донијела Акциони план за рјешавање проблема Рома у областима: запошљавања, стамбеног збрињавања, здравствене заштите, образовних потеба, приступила је Декади Рома, донесен је План акције за дјецу, Стратегија за борбу против трговине људима, ратифицирана је Еуропска социјална повеља, Конвенција о правима особа са онеспособљењем и Еуропска повеља о регионалним или мањинским језицима, усвојен је Закон о заштити права националних мањина, Закон о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница; Закон о равноправности сполова, Закон о забрани дискриминације.
Босна и Херцеговина, као мултинационална, мултирелигијска па самим тим и мултикултурна друштвена заједница, је опредијељена за принцип поштовања људских права и основних слобода кроз јачање демокрације, мултикултуралног дијалога и поштивања националних, културних и вјерских различитости, а сузбијања сваког облика дискриминације и нетолеранције исказане према припадницима било ког дијела друштва.
Прије свега неопходно је напоменути да се Босна и Херцеговина као таква залаже за одржавање мултикултуралног друштва кроз јачање међусобног дијалога као основног средства у повезивању различитости и развоју толеранције у друштву.
Повељом Уједињених нација успостављен је концепт једнакости свих људских бића који је постао темељ духа свих међународних и европских инструмената за заштиту људских права и основних слобода.
Европска конвенција о људским правима и основним слободама (из 1950.год.) је саставни дио Устава Босне и Херцеговине и као таква има снагу директне примјене у босанско-херцеговачкој јурисдикцији, па самим тим и чл. 14 Конвенције који забрањује сваки вид дискриминације директно је примјењив у правном систему БиХ као и Протокол 12 уз исту који садржи одредбу опће забране дискриминације.
Међународним уговорима мултилатералног карактера (као што је нпр. ЦЕРД Међународна конвенција о елиминацији расне и свих видова дискриминације) предвиђено је да држава-чланица подузме неопходне, ефективне мјере како би се окончала пракса појаве свих покрета који доприносе распламсавању расизма, расне дискриминације, ксенофобије и свих видова нетолеранције укључујући екстремне политичке партије, покрете и скупине.
Успостава међународних тијела за заштиту људских права укључујући и тијела Вијећа Европе (ЕЦРИ) и тијела ОУН-а (ЦЕРД комитет) за борбу против расизма, нетолеранције и спријечавање свих облика дискриминације као и доношење Дурбанске декларације и Програма дјеловања квалитетно доприноси јачању механизама за заштиту људских права кроз подизање свијести циљаних група у сврху јачања толеранције, повезивања различитости, једнакости пред законом, остваривање права на једнак приступ судовима, права на слободу свијести и вјере, права на образовање итд.
Неопходно је нагласити да је принцип „забране дискриминације“ уграђен како у Устав БиХ тако и у уставе ентитета и нижих нивоа организације власти, те да је недавно парламентарна скупштина БиХ усвојила свеобухватни Закон о спречавању свих видова дискриминације у Босни и Херцеговини.
У циљу боље заштите људских права БиХ је донијела Акциони план за рјешавање проблема Рома у областима: запошљавања, стамбеног збрињавања, здравствене заштите, образовних потеба, приступила је Декади Рома, донесен је План акције за дјецу, Стратегија за борбу против трговине људима, ратифицирана је Еуропска социјална повеља, Конвенција о правима особа са онеспособљењем и Еуропска повеља о регионалним или мањинским језицима, усвојен је Закон о заштити права националних мањина, Закон о слободи вјере и правном положају цркава и вјерских заједница; Закон о равноправности сполова, Закон о забрани дискриминације.
Босна и Херцеговина, као мултинационална, мултирелигијска па самим тим и мултикултурна друштвена заједница, је опредијељена за принцип поштовања људских права и основних слобода кроз јачање демокрације, мултикултуралног дијалога и поштивања националних, културних и вјерских различитости, а сузбијања сваког облика дискриминације и нетолеранције исказане према припадницима било ког дијела друштва.
Прије свега неопходно је напоменути да се Босна и Херцеговина као таква залаже за одржавање мултикултуралног друштва кроз јачање међусобног дијалога као основног средства у повезивању различитости и развоју толеранције у друштву.