Конференција Министарства и УНФПА: Борба против стигматизације жртава сексуалног насиља

Прошле су 22 године од окончања ратних сукоба у Босни и Херцеговини, али жртве сексуалног насиља у ратним сукобима још се суочавају с високим нивоом стигматизације у друштву, а постоји и погрешан став да је то проблем прошлости, док се заправо ради о питању садашњости и будућности.

Истакнуто је то данас у Сарајеву на Конференцији о ублажавању стигматизације коју су организирали Популацијски фонд Уједињених нација (УНФПА) у сарадњи с Министарством за људска права и избјеглице БиХ, када је представљен и Програм ублажавања стигматизације за БиХ. 

Министрица за људска права и избјеглице БиХ Семиха Боровац оцијенила је да је потребно много отвореније и с више вјештина прићи рјешавању питања стигматизације преживјелих жртава, јер сматра да сви сносе дозу одговорности за то, будући да се на вријеме није приступило дестигматизацији.

- Нажалост, дозволили смо да се питање жртава тортуре у БиХ исполитизира што је резултат да и након 22 године од рата још  немамо јединствено законодавство када су у питању жртве тортуре. То више није питање људских права, него се ради о људскости и хуманости друштва - став је Боровац.

Најавила је и да се неће одустати од законског регулирања ове материје на државном нивоу да би све жртве тортуре, међу којима су и током рата силоване жене, што је једна од најбројнијих категорија жртава, добиле једнака права заштите у БиХ.

Специјална представница генералног секретара УН-а за сексуално насиље у конфликту Прамила Паттен појаснила је да стигма и штета која настаје као њена посљедица не нестаје, стога неће изостати подршка за напоре који се у БиХ чине да би се ублажила стигматизација посебно када је у питању економско оснаживање жртава тортуре.

- Разговарала сам с дјецом која су рођена након силовања у рату у БиХ, а једна од њих, која је данас дјевојка, ради с другом дјецом. Жртве из БиХ имају бројне лекције које могу подијелити. Упознала сам дјецу из других земаља која су рођена након силовања њихових мајки што значи да је то универзални проблем - додала је Паттен.  

Представница УНФПА у БиХ Дорина Болога мишљења је да је предуго било лакше промовирати права жртава изван земље него унутар ње, а ови преживјели живе у срамоти, маргинализирани су и занемарени, али сада ће они бити примјер како се борити за успостављање контроле над властитим животом и моћи ће то учинити уз помоћ интегрираног приступа том питању.

Амбасадор Велике Британије у БиХ Едwард Фергусон истакнуо је да се у току израда плана којим се настоји помоћи преживјелим жртвама сексуалног насиља да превазиђу самокривњу те да се ради с њима и њиховим обитељима, али и заједницама како их  околина више на би осуђивала него пружила потребну подршку.

- Ово је проблем садашњости и будућности јер због стигматизације многе жртве не говоре о томе него пате у тишини и преносе трауму на породице и заједницу, што постаје скривени проблем друштва. Стога рјешење стигматизације и пружање економске моћи жртвама омогућава оздрављење друштва - закључио је Фергусон.

Програм ублажавања стигматизације за БиХ израђен је на основу Анкете о стигматизацији особа које су преживјеле сексуално насиље у сукобу у БиХ те консултације с грађанима коју је УНФПА провела 2015. године.