Министарство за људска права и избјеглице БиХ поводом 21. марта, међународног дана борбе против расне и свих облика дискриминације, подсјећа да је расна дискриминација, као и други облици дискриминације, директно забрањена Уставом БиХ (и уставима ентитета) и инкримирана је кроз неколико обиљежја кривичних дјела у оквиру кривичног законодавства Босне и Херцеговине, ентитета и Брчко Дистрикта, што јасно изражава опредијељење власти у Босни и Херцеговини за поштивање људских права свих грађана који у њој живе као и стално настањених странаца или странаца којим је одобрен привремени боравак на територији Босне и Херцеговине уз уважавање принципа реципроцитета и толеранције.
Повељом Уједињених нација успостављен је концепт једнакости свих људских бића који је постао темељ духа свих међународних и европских инструмената за заштиту људских права и основних слобода.
Европска конвенција о људским правима и основним слободама (из 1950.год.) је саставни дио Устава Босне и Херцеговине и као таква има снагу директне примјене у босанско-херцеговачкој јурисдикцији, па самим тим и чл. 14 Конвенције који забрањује сваки вид дискриминације директно је примјењив у правном систему БиХ као и Протокол 12 уз исту који садржи одредбу која уводи опћу забрану дискриминације.
Такођер и други међународни инструменти за заштиту људских права темеље се на принципу забране дискриминације (нпр. Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Међународни пакт о економским,социјалним и културним правима ,Конвенција о правима дјетета, Конвенција о забрани тортуре, мучења и других нехуманих поступака или казни).
Доношењем Закона о забрани дискриминације и ратификацијом међународних инструмената за заштиту људских права, првенствено Међународне конвенције о елиминацији свих облика расне дискриминације (ЦЕРД) као и континуираном сарадњом са Европском комисијом за спречавање дискриминације и нетолеранције(ЕЦРИ), Босна и Херцеговина се опредјељује за демократски пут европских интеграционих процеса.
Босна и Херцеговина залаже за одржавање мултикултуралног друштва кроз јачање међусобног дијалога као основног средства у повезивању различитости и развоју толеранције у друштву.
С тим у вези континуирано се чине напори да се сходно члановима ИВ и В Устава БиХ ријеши право националних мањина које Устав третира под називом „остали“, што је Суд у Стразбуру пресудом у спору „Сејдић и Финци против БиХ“ окарактеризирао дискриминацијом, јер фаворизира и даје посебне привилегије и предности конститутивним народима (Бошњацима, Србима и Хрватима) у односу на друге етничне групе, а њих је у БиХ 17, што је утврђено Законом о заштити права припадника националних мањина који је усвојен 2003. године.
Дакле, Босна и Херцеговина је, како Уставом тако и законском регулативом, снажно истакла поштивање људских права као битну одредницу за нормализацију односа у постконфликтном босанско-херцеговачком друштву враћајући на тај начин повјерење међу грађанима и доприносећи развоју бх демокрације и остварила позитиван помак у погледу сигурности повратника и доприносу одржања Босне и Херцеговине као мултинационалне и мултивјерске заједнице каква је одувијек и била.
