Саопштења
МЕЂУНАРОДНИ ДАН ИЗБЈЕГЛИЦА
Саопштења
20.06.2013
На међународни дан избјеглица присјетимо се да је током рата који је отпочео у прољеће 1992, више од половине предратног домицилног становништва принудно напустило своје домове у Босни и Херцеговини.
Министарство за људска права и избјеглице процјењује да и данас, готово два десетљећа након престанка сукоба, изван Босне и Херцеговине тренутно борави још око 400.000 особа, од око 1,2 милиуна босанскохерцеговачких држављана који потражили су избјегличку заштиту у преко 100 земаља широм свјета. Највећи број њих се интегрирао у земљама прихвата, а процјењује се да близу 80.000 избјеглица из БиХ још увијек треба трајна рјешења. Истовремено, око 100.000 особа још је увијек у статусу интерно расељених особа, што Босну и Херцеговину чини једну од земаља са највећим избјегличко-расељеничким проблемом у Европи.
Поред тога, Босна и Херцеговина је прихватила и брине о тисућама избјеглица, углавном из сусједних земаља у регији.
Иако су огромни напори које подузима влада Босне и Херцеговине на свим нивоима, уз велики допринос међународне заједнице, несумњиво донијели стварне и значајне резултате, преостали су бројни изазови на плану осигурања приступа правима загарантираним међународним и домаћим правним оквиром:
- Највећи број избјеглих и расељених особа и даље се не могу вратити зато што њихова пријератна имовина још увијек није обновљена или зато што у њиховим мјестима повратка терен није очишћен од мина, нема основне инфрастуктуре, оскудних могућности за запошљавање и др;
- Многобројне особе које прије рата нису посједовале никакву имовину, нису ни имале прилику да искористе неки пројект који би њима и њиховим обитељима омогућио изналажење трајног рјешења кроз реконструкцију, мјере одрживости и др.;
- Истовремено, многобројни повратници који су се до сада вратили суочавају се са тешком социјалном ситуацијом која угрожава могућност њиховог опстанка у мјестима повратка;
- Економске прилике су и даље врло оскудне, често недостаје инфраструктура, укључујући електричну енергију, а њихов приступ правима и услугама као што су здравствена заштита, школство, социјална заштита и мировине, ограничен је због различитих разлога;
- У неким случајевима, примарну потешкоћу повратку представља измијењено социјално окружје у коме се налазе повратници и расељене особе, нарочито млади који трагају за могућностима за вишим образовањем и упошљавањем, а нарочиту потешкоћу представља немогућност задржавања стечених права у мјестима расељења, укључујући и права која се не могу пренијети по повратку, а стечена су у земљама привременог прихвата.
Министарство за људска права и избјеглице подузима бројне иницијативе у правцу осигурања средстава за суштинско затварање избјегличко-расељеничког поглавља у наредних пет година, јер преданост добробити избјеглица, интерно расељених особа и повратника у Босни и Херцеговини није само хуманитарне природе и цјеловита проведба Споразума о избјеглицама и расељеним особама и даље остаје суштинско питање као један од предуслова трајне стабилности и мира, не само у земљи, него и читавој регији.
Министарство за људска права и избјеглице процјењује да и данас, готово два десетљећа након престанка сукоба, изван Босне и Херцеговине тренутно борави још око 400.000 особа, од око 1,2 милиуна босанскохерцеговачких држављана који потражили су избјегличку заштиту у преко 100 земаља широм свјета. Највећи број њих се интегрирао у земљама прихвата, а процјењује се да близу 80.000 избјеглица из БиХ још увијек треба трајна рјешења. Истовремено, око 100.000 особа још је увијек у статусу интерно расељених особа, што Босну и Херцеговину чини једну од земаља са највећим избјегличко-расељеничким проблемом у Европи.
Поред тога, Босна и Херцеговина је прихватила и брине о тисућама избјеглица, углавном из сусједних земаља у регији.
Иако су огромни напори које подузима влада Босне и Херцеговине на свим нивоима, уз велики допринос међународне заједнице, несумњиво донијели стварне и значајне резултате, преостали су бројни изазови на плану осигурања приступа правима загарантираним међународним и домаћим правним оквиром:
- Највећи број избјеглих и расељених особа и даље се не могу вратити зато што њихова пријератна имовина још увијек није обновљена или зато што у њиховим мјестима повратка терен није очишћен од мина, нема основне инфрастуктуре, оскудних могућности за запошљавање и др;
- Многобројне особе које прије рата нису посједовале никакву имовину, нису ни имале прилику да искористе неки пројект који би њима и њиховим обитељима омогућио изналажење трајног рјешења кроз реконструкцију, мјере одрживости и др.;
- Истовремено, многобројни повратници који су се до сада вратили суочавају се са тешком социјалном ситуацијом која угрожава могућност њиховог опстанка у мјестима повратка;
- Економске прилике су и даље врло оскудне, често недостаје инфраструктура, укључујући електричну енергију, а њихов приступ правима и услугама као што су здравствена заштита, школство, социјална заштита и мировине, ограничен је због различитих разлога;
- У неким случајевима, примарну потешкоћу повратку представља измијењено социјално окружје у коме се налазе повратници и расељене особе, нарочито млади који трагају за могућностима за вишим образовањем и упошљавањем, а нарочиту потешкоћу представља немогућност задржавања стечених права у мјестима расељења, укључујући и права која се не могу пренијети по повратку, а стечена су у земљама привременог прихвата.
Министарство за људска права и избјеглице подузима бројне иницијативе у правцу осигурања средстава за суштинско затварање избјегличко-расељеничког поглавља у наредних пет година, јер преданост добробити избјеглица, интерно расељених особа и повратника у Босни и Херцеговини није само хуманитарне природе и цјеловита проведба Споразума о избјеглицама и расељеним особама и даље остаје суштинско питање као један од предуслова трајне стабилности и мира, не само у земљи, него и читавој регији.