Међународни дан жена

Међународни дан жена је прилика да истакнемо политичка, економска и социјална достигнућа жена, као и да се подсјетимо на све жене у хисторији које су револуционарном борбом избориле права која данас живимо. Ту, прије свега, мислим на право на образовање, право на здравствену заштиту, право на рад и боље радне услове, право на достојанствен живот и право гласа. 

Босна и Херцеговина се може похвалити напретком када је у питању заокруживање законодавног и институционалног оквира као и доношењем одговарајућих стратегија и политика за равноправност сполова, што се показало адекватним у захтјевима Европске комисије достављеним кроз упитник Европске комисије.

Женама у мандату 2014 – 2018. године након Опћих избора из 2014. године на свим ниовима власти у БиХ, додијељене су позиције у министарствима која се тичу финансија, одбране, правосуђа, правде и управе, образовања, рада и социјалне политике, екологије, просторног уређења, породице, људских права. Локални избори одржани 2016. довели су до благог повећања учешћа жена у извршној и законодавној власти на локалном нивоу, али тај напредак је далеко од очекиваног.

У области рада, запошљавања и приступа економским ресурсима учињен је напредак у измјенама одређених законских рјешења када је ријеч о заштити материнства и родитељства и прецизирању забране отказа уговора о раду. Али, Босна и Херцеговин и даље има најмању стопу жена које су активне на тржишту рада док посебан проблем остаје неуједначеност исплата накнада за породиље.

Израђени су ресурсни пакети за подршку жртвама родно-заснованог насиља у здравственом сектору у ФБиХ и РС који укључују и поступање са жртвама које су преживјеле сексуално злостављање и силовање током рата. И даље не постоје системска рјешења за финансирање сигурних кућа, али као прелазно рјешење Министарство рада и социјалне политике ФБиХ издваја годишње 180.000 КМ за смјештај жртава у шест сигурних кућа у ФБиХ.

Остаје изазов радити на уједначавању социјалне заштите рањивих група становништва, као што су особе с инвалидитетом, повратници и расељене особе, ромска популација, самохране мајке те посебно жртве сексуалног насиља током рата.

Захваљујући само додатним средствима Финансијског механизма за проведбу Гендер акционог плана БиХ, 268 подузетница је добило старт-уп средства, више од 300 жена је преквалифицирано и обучено за самозапошљавање, 41 жена је запослена као његоватељица, 1.789 ученика и 347 наставника су упознати са темом насиља у породици, 100 професионалаца у центрима за социјални рад је обучено за рад са починиоцима насиља у породици, 700 младића судјеловало је у промотивним активностима у вези са насиљем у породици...

Кроз проведбу Акционог плана за проведбу УН Резолуције 1325 „Жене, мир, сигурност“ постигнут је пораст броја жена на мјестима доношења одлука у секторима одбране и сигурности. У полицијским снагама је тако постотак жена досегао 7,5% док је у 2016. години у Министарству сигурности БиХ омјер жена у полицијским мировним мисијама повећан са око 24% на 30%.

У бројним областима остварен је напредак али је истовремено потребно уложити додатне напоре како би наставили са позитивним трендовима. Не постоје брза рјешења за неравноправност сполова и циљеви равноправности сполова захтијевају дугорочно дјеловање свих институција власти, али и невладиног сектора.

- Само заједничким дјеловањем и партнерством државних институција, невладиних и међународних организација могу се постићи бољи резултати у остваривању равноправности сполова и оснаживању жена. Тако се гради друштво једнаких шанси, а родна равноправност темељ је свих осталих равноправности у цивилизираном друштву 21. стољећа, нагласила је министрица за људска права и избјеглице БиХ Семиха Боровац.