Саопштења
Министрица Боровац: Оспоравање босанског језика је удар на повратнике у РС
Саопштења
01.08.2017
Семиха Боровац, министрица за људска права и избјеглице је у свом реагирању на посљедње иступе челника РС нагласила како оспоравање права на употребу језика подрива Дејтонски мировни споразум и представља удар на најугроженију категорију становника у БиХ – повратнике. Овај проблем је посебно изражен у образовном систему ентитета РС гдје се оним најранијвијим - дјеци повратника ускраћује њихово право да се образују на свом језику и њега називају босанским.
Не одустаје се од настојања да се он преименује у језик бошњачког народа, иако је и Уставни суд БиХ закључио да је уставно право сваког конститутивног народа и осталих, да језик којим говоре назову именом којим желе, а не да им тај назив било ко намеће.
- Свима треба бити јасно да питање употребе и назива босанског језика, којим према посљедњем попису говори више од половине грађана БиХ, нити је, нити ће овисити о било којем појединцу – навела је министрица Боровац.
Посебно је, како је нагласила, забрињавајуће да оспоравање права повратника долази од стране челника РС.
- Управо они би требали градити амбијент суживота и међусобног разумијевања, показати емпатију и разумијевање према повратничкој популацији, заштитити их и спријечити њихову дискриминацију по било којем основу… А, они чине управо супротно, што има далекосежне посљедице на свакодневни живот повратника у РС – навела је Боровац.
Стање на терену доказује да су повратници одлучни у својој намјери да остану на својим огњиштима те их овакви напади и оспоравања њихових права додатно снаже у тој одлуци.
- Управо зато заслужују и снажну подршку свих структура друштва, владиног и невладиног сектора, као и међународне заједнице. Сви заједно смо дужни осигурати да се сваки грађанин БиХ осјећа као свој на своме у сваком дијелу ове земље, а ту посебан сензибилитет морамо исказати према повратницима – закључила је министрица за људска права и избјеглице БиХ.
На крају је поновила да осигурање само крова над главом није довољан гарант повратка те да је неопходно осигурати мјере одрживости, једнак приступ правима, пропорционално запошљавање, поштивање богатства наших различитости уз њихово пуно уважавање у областима образовања, културе и другим сферама живота.
Поштивање владавине права је прворазредно питање политичке свијести и одраз одговорности према грађанима ове земље те једини начин да се осигура европска будућност наше земље.
