Обиљежен Дан људских права



Поводом обиљежавања Међународног дана људских права Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине је у сарадњи са Заједничком комисијом за људска права Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине је у Сарајеву организирало конференцију на којој су активно учешће узели представници бх. власти, амбасадори САД и Швицарске Мауреен Цормацк и Хеинрицх Маурер, представници УНДП-а, УНХЦР-а, ОСЦЕ-а, Уставног суда БиХ, Вијећа особа са инвалидитетом, Вијећа националних мањина, Одбора за Роме, Вијећа за дјецу, Међурелигијског вијећа, Уније за одрживи повратак, представници академске заједнице...

Говор министрице Семихе Боровац поводом 10. децембра  – Дана људских права:

Декларација УН-а, коју је Босна и Херцеговина преузела чланством у Уједињеним народима, је одраз племените одлуке човјечанства да заштити живот, слободу и сигурност кроз права и слободе које по рођењу припадају свим људима без разлике у погледу боје коже, језика, националности...

Опћи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, без којег данас не би могли говорити о људсим правима у БиХ, одраз је одлучности земаља потписница, првенствено Сједињених Америчких Држава, да се оконча четворогодишњи рат у Босни и Херцеговини.

Данас, након готово седам деценија од како је 1948. године Генерална скупштина Уједињених нација поставила темељ систему међународне заштите људских права и слобода усвајањем Универзалне декларације о људским правима, поштивање начела те декларације свијету је потребније више него икад прије.

Када говоримо о Дејтонском мировном споразуму свједочимо да је испуњен циљ постављен 1995. године у Дејтону потписивањем Мировног споразума – окончан је рат и дата је прилика миру, опоравку, суживоту и изградњи демократских институција Босне и Херцеговине. Захваљући томе, наша земља данас је неповратно на путу еуроатлантских интеграција и просперитета, посвећена унапријеђењу економског и сигурносносног амбијента уз имепратив даљег снажења добросусједских и односа са осталим европским и земљама у регији.

Без обзира на све препреке с којима се суочавамо у његовој реализацији, анекс четири Дејтонског мировног споразума односно Устав Босне и Херцеговине је у претходне двије деценије омогућио напредак наше земље у свим значајним акспектима који води остваривању нашег стратешког циља - чланства у Европској унији и НАТО-у.

Уз све реформе које Босна и Херцеговина чини на путу европских интеграција, посебан фокус мора бити на досљедној проведби Анекса 6 Даyтонског мировног споразума, који се односи на област људских права односно Анекса I Устава Босне и Херцеговине.

Као мало гдје у свијету, Уставом БиХ набројаних 16 међународних уговора из области људских права, који се требају примјењивати на цијелој територји БиХ, пружају јаку основу не само адекватној заштити људских права наших грађана, него чињеници да људска права опћенито морају бити на пиједесталу љествице наших друштвених вриједности. Као таква она би требала бити идеја водиља на путу којим је Босна и Херцеговина опредјељена да иде.

Нажалост, као министрица за људска права и избјеглице морам рећи да се овом питању у Босни и Херцеговини данас не посвећује пажња, а у неким случајевима, слободно могу рећи да се људска права грађана Босне и Херцеговине крше на најфлагрантнији начин.

Сви заједно, и као појединци и као друштво у цјелини морамо радити на томе да исправљамо евидентне девијације на овом пољу. Најбољи начин којим можемо учинити да наша земља престане бити парадоксом и авангардним негативним примјером јесте да питању људских права посветимо пажњу првенствено из едукативног угла. Образовањем, првенствено наше дјеце, о значају заштите и поштовања људског права сваког човјека, подићи ће свијест нашег друштва о важности овог питања и дугорочно гледано помоћи ће изградњи функционалног друштва.  Не требамо се устручавати да разлике међу људима, које су тако мале, приближимо једни другима и да на таквим основама градимо модерно и неоптерећно босанскохерцеговачко друштво.     

Истовремено са едукацијом наше друштво мора посветити пажњу промоцији заштите људских права, а најбољи начин промоције ће бити ако покажемо довољно сензибилитета према најрањивијој популацији нашег друштва, жртвама трортуре, силовања, породицама несталих, шехидским породицама и породицама погинулих бораца, цивилним жртвама, инвалидним особама, а посебно прогфраним особама.

Подсјетимо се да се Босна и Херцеговина одмах по окончању рата суочила са огромним проблемом избјеглица и расељених особа. Половина нашег становништва била избјегла је или је протјерана из мјеста пребивалишта. Узимајући у обзир величину избјегличко-расељеничке популације и разину уништених домова, могу слободно рећи да је Босна и Херцговина у области повратка односно реализацији Анекса 7 направила значајне резултате. Активности ћемо наставити све док се и једна особа жели вратити у свој дом, а њих је много око 100.000 интерно расељених особа и данас након 20 година имају интересовање за повратак и обнову, а 121 колективни центар у којима су услови живота на најнижем нивоу чека коначно рјешење.

Иако подаци говоре да је готово стопроцентно извршен повратак имовине, још није ријешено питање повратка, а посебно одрживог повратка. За испуњење тог циља неопходно је осигурати основне увјете за нормалан живот. То подразумијева осигуран посао, школске објекте, амбуланте, путну мрежу, електричну енерију, сигурност људи и повјерење у рад институција локалне заједнице, као и осталих нивоа власти. Без рјешавања ових питања нико се у Босни и Херцеговини неће осјећати сретно и задовољно.

Цијењене даме и господо,

управо ће степен поштивања људских права бити један од кључних параметара на основу којих ће се цијенити одлучност и спремност наше земље да постане дио велике европске породице.

Из тога је јасно да се о заштити људских права не може говорити декларативно или тај појам тумачити као апстракцију. Јер, борба за заштиту људских права је борба за економски, политички и социјално јаку земљу са већим стандардом и високим степеном повјерења грађана у државни систем и његове институције. Увјерена сам да ћемо истрајати на остварењу тог циља за добробит свих грађана Босне и Херцеговине.

У томе властима Босне и Херцеговине помажу и наши међународни партнери Америчка амбасада у БиХ, УНХЦР, УНДП, УНИЦЕФ, ОСЦЕ, као и домаће организације цивилног друштва.

Због тог им се овим путем захваљујем, те се надамо једнако доброј и успјешној сарадњи и у будућности.