ГОВОР ЗА КОНФЕРЕНЦИЈУ „Мониторинг и имплементација Истанбулске конвенције– нове синергије“

Поштовани представници Вјећа Европе, држава чланица, даме и господо, драги гости

Имам посебну част и задовољство да вам у име Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине као и  у своје име, пожелим срдачну добродошлицу на Министарску конференцију „Праћење Истанбулске конвенције: нове синергије“, која је организована у оквиру предсједавања Босне и Херцеговине Комитетом министара Вијећа Европе. Поздрављам наше драге госте и учеснике који долазе изван Босне и Херцеговине, и захваљујем вам на судјеловању. 

Овом приликом посебно се захваљујем суорганизаторима ове Конференције: Министарству вањских послова Босне и Херцеговине, Мисији Босне и Херцеговине при Вијећу Европе, Вијећу Европе и Агенцији за равноправност сполова, која је у склопу нашег министарства главни носилац ове конференције. 

Поносимо се чињеницом да је у предсједавању Босне и Херцеговине (Комитетом министара Вијећа Европе), имплементација Истанбулске Конвенције препозната као један од главних приоритета.

Ми смо данас овдје како би разговарали о мониторингу ове Конвенције, чијом ће се имплементацијом, надам се, створити услови, од стране држава потписница, за сигурнији начин живота жена широм Европе. 

Истанбулска Конвенција је први документ у свијету који препознаје неравноправност сполова као УЗРОК насиља над женама и насиља у породици и дефинише начине како се овај УЗРОК елиминише.

Зато слободно можемо рећи да од када је ступила на снагу Конвенција о елиминацију свих облика дискриминације над женама (ЦЕДАW), Истанбулска конвенција је један од најзначајних документата из ове области.

Босна и Херцеговина је ратификовала Истанбулску Конвенцију у новембру 2013., као шеста чланица Вијећа Европе. То довољно говори о спремности Босне и Херцеговине да не само ратифицира ову конвенцију, већ о њеној посвећености да исту и имплементира. 

Од ратификације и ступања на снагу, па до данас, у Босни и Херцеговини, учињени су значајни кораци. Поносни смо на нашу улогу у регији, као и чињеницу да је у јулу ове године, Вијеће министара Босне и Херцеговине усвојило Оквирну стратегију за имплементацију Истанбулске Конвенције, као свеобухватан документ којим се дефинише начин проведбе Конвенције у Босни и Херцеговини. 

На овој Конференцији, ми желимо усмјерити пажњу  на питања која су најбитнија у животу жена и њихових породица. Овај догађај има задатак да мотивише све актере на нивоу законодавне и извршне власти, као и цивилног друштва, да свако са свог аспекта предузме неопходне активности како би се елиминисао узрок насиља над женама, а то је неравносправност.

Важност данашње Конференције, као и ваше присуство, показују да су државе чланице спремне да преузму одговорност за побољшање стања у овој области.

Протеклих година Босна и Херцеговина је много урадила како би се шира јавност информисала о  питањима која се односе на насиље над женама и насиље у породици, и како би се сазнало више о проблемима са којима се суочавају жене у Босни и Херцеговини, а и у цијелом свијету.

Захваљујући напорима домаћих институција, невладиних  и међународних  организација, насиље над женама, препознато је као друштвени, а не приватни проблем. То је одговорност цјелокупног друштва, и сви смо дужни реаговати, колико год је то у нашој моћи, како би се насиље спријечило, починитељи казнили, а жртвама омогућила неопходна заштита и подршка.

Босна и Херцеговина располаже квалитетним правним, међународним и домаћим оквиром којим су створене претпоставке за превенцију и борбу против насиља над женама и насиља у породици. 

Сви облици насиља над женама представљају озбиљно кршење људских права жена и главну препреку остваривању једнакости између жена и мушкараца. Препознато је да се насиље догађа, без обзира на друштвену или економску класу, религију или националност. Не само да угрожава здравље жена и њихову социјалну и економску добробит, насиље погађа и дјецу и цијелу породицу.

У протеклом периоду, успјели смо да  остваримо  напредак на пољу јачања капацитета и едукације свих субјеката заштите, те побољшања сарадње институција и невладиних организација. Провели смо обуке и прењели знања представницима различитих институција да препознају и раде на рјешавању случајева неравноправности сполова, дискриминације као и проблема насиља над женама и насиља у породици. 

Интензивно се ради на успостави рефералних механизама за пружање заштите жртвама насиља у породици и унапређењу статистичких података о насиљу над женама и насиљу у породици. 

Међутим, значајно је проблему насиља над женама и у породици приступити на циљан начин, укључујући и увезујући различите актере у систему превенције, пружања заштите и остварења приступу правди за жртве.

Истанбулску конвенцију морамо примјењивати  заједничким акцијама и активностима, да би се омогућило да Конвенција постане користан правни иснтрумент и стандард који има вишеструко значење за све земље чланице.

На данашњој Конференцији покренућемо процес рефлексије о новим синергијама, како бисмо осигурали да најефикасније провођење Конвенције резултира спрјечавањем и помоћи свакој жртви роднозаснованог насиља. Морамо наћи начин да урадимо све што је у нашој моћи како би се свим женама, дјевојкама и дјевојчицама омогућио достојанствен живот пун поштовања, а самим тим се унијела и нова снага и стабилност у сваку породицу. 

Сви ми који имамо прилику бити овдје, имамо обавезу и наша је дужност говорити за оне који нису у прилици, као што је и моја обавеза као министрице да пренесем глас оних ена из Босне и Херцеговине, које су се нашле у понижавајућој ситуацији да трпе насиље.

Док дискриминација и неједнакост и насиље над женама постоји, и док су жене и дјевојке потцијењене и сматрају се мање вриједним ...и докле год су жене жртве насиља унутар и изван својих домова, напретка неће бити.

Сви треба да знамо, ако жене напредују и ако се према њима опходи с поштовањем, напредоват ће и њихове породице. А када породица напредује и цијела нација напредује, а самим тим и цијели свијет. 

Нека ова Конференција буде позив на акцију. Нека тај позив одјекне свуда, тако да можемо створити свијет у којем се свака жена третира с поштовањем и достојанством, елимо да сваки дјечак и дјевојчица буду збринути једнако, а свака породица да има наду за јаку и стабилну будућност. То је посао који је пред нама. То је дјело свих нас који имамо визију свијета - за нашу дјецу и нашу бољу будућност.

Желим истаћи да Босна и Херцеговина чврсто вјерује да је једно од крупних питања данашњице оснаживање жена у сваком погледу. Стога вас увјеравам да ће моја држава пружити снажну потпору проведби Истанбулске Конвенције.

Босна и Херцеговина ће наставити с напорима који су усмјерени на постизање циљева равноправности сполова, као предуслова за пуну демократију, и као најефикаснијег облика превенције насиља над женама и насиља у породици.

У наредном периоду, приоритети ће нам бити осигурање квалитетних сервиса за жене жртве насиља, рад са починитељима насиља и економско оснаживање жена као један од најбољих начина превенције и спречавања насиља над женама. 

Хвала