Виртуелна конференција поводом 20. годишњице УН Резолуције 1325 “Жене, мир и безбједност”

У оквиру обиљежавања 20-годишњице УН Резолуције 1325 “Жене, мир и безбједност” министар за људска права и избјеглице у Савјету министара БиХ Милош Лучић учествовао је на  виртуелној конференцији заједно са представницима међународних институција у БиХ као и представницима свих нивоа власти и невладиног сектора. 

Министар Лучић је истакао важност обиљежавања ове Резолуције, која представља надахнуту одлуку Савјета безбједности Уједињених нација, јер наглашава да су питања мира и безбједности нераскидиво повезана са равноправним учешћем жена и мушкараца. УН -ова Резолуција 1325   “Жене, мир и безбиједност”, већ по свом називу представља посебну резолуцију, која  по први пут указује на посебан утицај, потребе, интересе и допринос жена током и након оружаних сукоба. 

Доношењем ове резолуције, 2000. године, Савјет безбједности Уједињених нација је потврдио промјењену природу оружаних сукоба у савременом свијету, у којима су цивили све више на мети, а жене су и даље искључене из мировних процеса и одлучивања о послијератној изградњи друштва. 

Ова резолуција наглашава да су напори у погледу мира и безбједности одрживији када су жене равноправни партнери у превенцији насилних сукоба, заштити и пружању помоћи као и опоравку од оружаних сукоба, те у изградњи трајног мира. Веће учешће жена није само остваривање њихових људских права, већ и кључ одрживог развоја. 

Резолуција 1325 уводи перспективу равноправности полова у области одбране и безбједности. 

Начела ове резолуције су релевантна и примјењива у сваком друштвено-политичком контексту, у развијеним и мање развијеним државама, државама које су захваћене ратним сукобом или које се налазе у периоду пост-конфликтне изградње. Због тога је Резолуција  1325 платформа за глобално умрежавање земаља и свих актера који доприносе њеном провођењу. 

Свјесни смо да су у овој ери глобализације државе све више међусобно повезане и зависне једна од друге, не само у привреди, већ и погледу безбједности, те у погледу управљања кризним и ванредним ситуацијама. 

Свјесни смо, такође, данашњих промјена на глобалној безбједносној сцени, тако да морамо бити у стању разумјети и одговорити на нове изазове и нове врсте безбједносних ризика – као што су еколошке и природне катастрофе, миграције, насилни екстремизам, па чак и ова ванредна ситуација са пандемијом ЦОВИД-19 представља специфичан безбједносни изазов. Резолуција 1325 даје могућност да се ове појаве посматрају из перспективе равноправности полова, узимајући у обзир различите  потребе и интересе жена и мушкараца.

Након доношења ове резолуције донесено је још девет пратећих резолуција које позивају на одговорнији приступ по појединим сегментима УН Резолуције 1325. Посљедња је донесена 2019. године и позива на потпуно провођење свих претходних резолуција, те подстиче државе чланице да обезбиједе правовремену подршку равноправном учешћу жена у свим фазама мировних процеса, укључујући провођење и након  мировних споразума.

Пред нама је велика одговорност да обезбиједимо нормативни и стратешки оквир за примјену ове резолуције који неће добијати само периодичну видљивост и пажњу, већ сталну политичку подршку и значај. Због тога је неопходно доношење јавних политика и националних акционих планова за примјену ове резолуције, као и регионална и међународна размјена пракси и искустава.

Босна и Херцеговина је усвојила трећи по реду Акциони план за имплементацију УН Резолуције 1325 за период 2018-2022. године, што представља опредијељеност влада за континуирану и системску имплементацију ове резолуције у БиХ.

Акциони план Босне и Херцеговине је препознат и на регионалном и на глобалном нивоу као јавна политика која показује високи ниво институционалног власништва у свим процесима израде и провођења. Координациони одбор за надзор над провођењем Акционог плана, који  именује Савјет министара БиХ, представља  примјер успјешне међуинституционалне сарадње. 

Акциони план БиХ уводи и концепт људске безбједности, који почива на чињеници да  безбједност не значи само заштиту државе и њених граница, већ и заштиту индивидуа или група, од страха и пријетњи са којима се свакодневно суочавају. Овај концепт промовише важност заштите личне безбједности грађана и грађанки у БиХ и отвара могућност да се порука УН Резолуције 1325 пренесе и на локални ниво власти у БиХ.

Кроз сталну регионалну сарадњу земаља Западног Балкана можемо научити да се национални акциони планови  не односе  само на питања равноправности полова и повећаног учешћа жена у секторима одбране и безбједности.  Они се баве темељним питањима дугорочног мира и стабилности и повећавају изгледе за одрживо помирење међу државама у региону.

Ове године када славимо 20 година Резолуције 1325 и 25 година од Четврте свјетске конференције о женама у Пекингу, ови важни међународни документи представљају нашу трајну инспирацију и обавезу! 

Имамо нови замах, многе актере са новом енергијом, новим идејама и опредјељењима ка признавању равноправности полова и оснаживању жена у средишту процеса изградње мира. Ово је важна прилика за обликовање начина на који ћемо се бавити глобалним безбједносним изазовима у деценијама које слиједе и морамо их искористити на најбољи начин!