БИЈЕЛИ ПОТОК: 34 ГОДИНЕ ОД МАСОВНОГ ЗЛОЧИНА НАД БОШЊАЧКИМ ЦИВИЛИМА ЗВОРНИКА

У Бијелом Потоку код Зворника данас је обиљежена 34. годишњица једног од најтежих злочина почињених над бошњачким цивилима у Подрињу 1992. године. На мјесту страдања одата је почаст убијенима, уз поруке да се истина мора чувати, а сјећање остати трајна обавеза друштва и институција.

Обиљежавању је присуствовао министар за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине др Севлид Хуртић, који је заједно са породицама жртава и учесницима прошао „Стазом смрти“ на релацији Клиса – Бијели Поток, путем којим су 1992. године одвођени цивили прије страдања и нестанка.

Након обиласка, министар је положио цвијеће на шехидском спомен-обиљежју у Бијелом Потоку, гдје су уклесана имена 675 убијених бошњачких мушкараца и дјечака са овог подручја.

„На свима нама остаје одговорност да не дозволимо да се заборави оно што се овдје догодило. Истина о Бијелом Потоку мора остати сачувана, као трајно упозорење и обавеза да се жртвама ода поштовање, а њиховим породицама пружи подршка и достојанство“, поручио је Хуртић.

Додао је да су породице жртава већ три деценије суочене с болом и неизвјесношћу, те да институције морају остати досљедне у очувању истине и јачању културе сјећања.

Према доступним подацима, у мају и јуну 1992. године из више села на подручју Зворника одведено је око 675 бошњачких цивила, који су након заточења убијени, а њихова тијела касније пронађена у више масовних и секундарних гробница широм Подриња, укључујући и Црни Врх.

До данас је идентификована 431 жртва, док се за 244 особе и даље трага. Посебно је потресно да су у многим породицама убијени сви мушки чланови, чиме су читаве породице остале без насљедника и темеља.

Учесници су и ове године прошли „Стазом смрти“, симболичним путем којим су цивили 1992. године одвођени у непознато, што је и данас снажан подсјетник на размјере злочина и одговорност да се таква страдања никада не понове.

Бијели Поток остаје мјесто дубоког сјећања и опомене, али и обавезе да се истина о овом злочину трајно чува и преноси будућим генерацијама.