Законом о забрани дискриминације  (“Службени гласник БиХ”, бр. 59/09 и 66/16) штите се грађани Босне и Херцеговине од дискриминације у свим областима живота. Дискриминацијом се у смислу овога Закона сматра свако различито поступање укључујући свако искључивање, ограничавање или давање предности утемељено на стварним или претпостављеним основама према било којој особи или скупини особа на било којој основи. 

Према Закону о забрани дискриминације свака особа или скупина особа која се сматра дискриминираном може тражити заштиту својих права кроз постојеће судске и управне поступке. Такођер, може поднијети и тужбу ради  утврђивања постојања дискриминације (тужба за утврђивање дискриминације) и тражити забрану подузимања радњи којима се крши или може прекршити право на једнако поступање. 

Терет доказивања у предмету расправе је на прекршитељу који је дужан доказати да није прекршио принцип једнаког поступања или забране дискриминације. 

Средишња институција за заштиту од дискриминацијје је Институција омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине којој су Законом о забрани дискриминације дана широка овлаштења у смислу заштите појединаца и скупина од радњи које Закон дефинира као дискриминирајуће. хттпс://www.омбудсмен.гов.ба/

Надлежности Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине прописане су чланком 8. Закона о забрани дискриминације и огледају се у томе да Министарство  прикупља податке о појавама дискриминације и на темељу прикупљених података извјештава Вијеће министара Босне и Херцеговине и Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине о појавама дискриминације, те предлаже законодавне или друге мјере ради њезиног сузбијања.