Европски суд за људска права објавио пресуду у предмету Лазаревић против Босне и Херцеговине, ап.бр. 29422/17 којом је утврђена повреда права на правично суђење из чл. 6. ст. 1 Конвенције



Апликант Лазаревић се жалио на повреду права на правично суђење због неправилне и неуједначене примјене материјалног права у радно-правном спору против послодавца Жељезнице Републике Српске а.д. Добој који се водио пред Основним судом у Добоју и Окружним судом у Добоју. Ревизија у апликантовом случају је одбијена пред Врховним судом као ратионе валорис неприхватљива. У поступку апелационе јурисдикције Уставни суд је апелацију одбио као неосновану.

Европски суд за људска права је у процјени апликантових жалби размотрио и извршио успоредбу домаће судске праксе која се односи на тумачење и примјену  Општег колективног уговора из 2010. године. У вези с тим, Суд је утврдио да су редовни судови одбили тужбени захтјев апликанта на потпуно ирелевантним основама због тешке финансијске ситуације послодавца. Европски суд је сматрао да ови разлози представљају произвољно тумачење изнесено у образложењима пресуда Основног и Окружног суда у Добоју, чиме је  апликанту оспорен приступ правди у поступцима пред домаћим судовима. У погледу одлуке Врховног суда који је одбио ревизију апликанта као ратионе валорис неприхватљиву, Европски суд је цијенио да законом прописани ратионе валорис праг представља законит и разуман процедурални захтјев који је правилно примијењен узимајући у обзир суштину улоге Врховног суда који се бави само питањима од изнимног значаја.  Међутим, како апликант није остварио правично суђење у поступцима пред Основним и Окружним судом у Добоју, нити је ова ситуација исправљена од стране Уставног суда БиХ, Европски суд је утврио кршење права на правично суђење из чл. 6. ст. 1. Конвенције.